Nekada su bili na svakom ćošku u Jugoslaviji, a danas im se divi ceo svet: "Ovo izgleda neverovatno"
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Kiosk K67, nekada svakodnevnica u Jugoslaviji, danas se smatra legendom industrijskog dizajna i ponovo privlači pažnju širom sveta. Osmislio ga je Saša Janez Mehtig 1966. godine, a serijska proizvodnja počela je 1970. godine.
- Njegova modularna konstrukcija i prepoznatljiv zaobljen izgled učinili su ga praktičnim za prodaju štampe, hrane i usluga. K67 je završio i u zbirci Muzeja moderne umetnosti u Njujorku, gde je predstavljen kao važan primer jugoslovenske arhitekture.
Nekada su bili gotovo nezaobilazan prizor na ulicama jugoslovenskih gradova. U njima su se kupovale novine, stripovi, cigarete i sladoledi, svraćalo se po žvake ili neku sitnicu, a njihovi mali prodajni prozori bili su deo svakodnevnih navika čitavih generacija. Čuveni kiosci neobičnog, zaobljenog oblika, najčešće crvene ili narandžaste boje, danas su mnogima tek uspomena na neka prošla vremena. Međutim, ono što je nekada predstavljalo sasvim običan prodajni objekat u Jugoslaviji, decenijama kasnije izaziva oduševljenje širom sveta.
Reč je o legendarnom kiosku K67, jednom od najprepoznatljivijih primera jugoslovenskog industrijskog dizajna, koji je ponovo privukao pažnju zahvaljujući objavi na društvenoj mreži Redit. Fotografija malog montažnog objekta pokrenula je raspravu među korisnicima iz različitih zemalja, a mnogi nisu mogli da sakriju oduševljenje njegovim izgledom. Dok su se jedni prisećali detinjstva i života u bivšoj državi, drugi su se pitali zbog čega ovakvih kioska danas nema mnogo više.
Nastao je pre 60 godina, a njegov dizajn i danas izgleda moderno
Iako su kiosci K67 nekada bili toliko rasprostranjeni da gotovo niko nije obraćao posebnu pažnju na njihov izgled, iza njihovog nastanka stajala je veoma promišljena ideja. Osmislio ih je 1966. godine slovenački arhitekta i industrijski dizajner Saša Janez Mehtig (Saša Janez Mächtig), želeći da napravi praktičan, pristupačan i lako prilagodljiv objekat za različite potrebe gradskog života.
Njegova zamisao bila je jednostavna, ali za to vreme prilično inovativna. Umesto klasičnih, nepokretnih prodavnica, osmislio je montažni kiosk koji se mogao postaviti na različitim lokacijama i koristiti za brojne namene. Ono što ga je posebno izdvajalo bila je modularna konstrukcija, zahvaljujući kojoj je više pojedinačnih jedinica moglo da se poveže u veći prostor.
Kiosci su izrađivani od ojačanog poliestera, uz dodatke metala i stakla, a njihov karakterističan izgled učinio ih je lako prepoznatljivim. Projekat je patentiran 1967. godine, dok je serijska proizvodnja počela 1970. u slovenačkom Ljutomeru.
U godinama koje su usledile K67 postao je sastavni deo ulica, trgova i autobusких stajališta širom Jugoslavije. Koristio se za prodaju štampe, hrane i različite uslužne delatnosti, a zahvaljujući praktičnosti i jednostavnom postavljanju pronašao je put i do drugih zemalja.
Od jugoslovenskih ulica do prestižnog muzeja u Njujorku
Da je reč o mnogo značajnijem dizajnerskom ostvarenju nego što se na prvi pogled čini, potvrđuje i činjenica da je kiosk K67 završio u zbirci čuvenog Muzeja moderne umetnosti u Njujorku, poznatijeg kao MoMA.
Mali montažni objekat, koji su stanovnici Jugoslavije svakodnevno viđali dok su odlazili na posao, u školu ili čekali autobus, tako je dobio svoje mesto među važnim ostvarenjima svetske arhitekture i industrijskog dizajna. Muzej ga je predstavio i u okviru izložbe posvećene jugoslovenskoj arhitekturi od 1948. do 1980. godine.
Stranci oduševljeni jugoslovenskim kioskom: „Želim da ih vidim širom sveta“
Novo interesovanje za K67 pojavilo se nakon što je jedan korisnik Redita objavio fotografiju kioska i podsetio na njegovo poreklo. Objasnio je da je reč o kultnom primeru modularne arhitekture nastalom u Jugoslaviji 1966. godine, koji je nekada mogao da se pronađe u brojnim gradovima širom zemlje, ali i van njenih granica.
Objava je brzo privukla pažnju ljubitelja retro-dizajna, a komentari su pokazali da mnogi, naročito oni koji nisu odrasli na Balkanu, ovakve objekte doživljavaju kao nešto neobično i izuzetno privlačno.
„Molim vas, želim da ih vidim po celom svetu“, napisao je jedan oduševljeni korisnik.
Međutim, nisu svi delili isto mišljenje. Dok su pojedini komentatori hvalili izgled kioska, drugi su podsetili da svakodnevni rad u tako malom prostoru nije uvek bio prijatan.
„Veruj mi, ne želiš. U njima je užasno raditi“, odgovorio je jedan od učesnika rasprave.
Nekima je posebno bilo zanimljivo to što konstrukcija stara šest decenija i danas deluje moderno. Jedan korisnik nije krio iznenađenje kada je saznao koliko je vremena prošlo od njenog nastanka.
„Dođavola, postoje li još uvek? Izgledaju neverovatno“, zapitao se.
Jedan je završio čak u Bruklinu
Možda i najzanimljivije svedočenje u raspravi stiglo je iz Sjedinjenih Američkih Država. Jedan korisnik otkrio je da je obnovljeni jugoslovenski kiosk postavljen u njujorškom Bruklinu, u parku Domino, gde je privukao pažnju prolaznika koji ranije nisu znali ništa o njegovoj istoriji.
„Jedan se nalazi ovde u Bruklinu, u parku Domino. Uvezen je i obnovljen. Budući da ne dolazim iz dela sveta iz kojeg potiču, bilo mi je zanimljivo da ga vidim, a zatim istražim na internetu kako bih saznao više o tim kioscima. Voleo bih da ovakvi modularni gradski objekti postoje svuda“, napisao je.
Video: Zavirite u unutrašnjost Plavog voza